HIP Petrohemija iz Pančeva predstavlja najvećeg proizvođača petrohemijskih proizvoda u Srbiji i jednog od najznačajnijih izvoznika u regionu. Izgrađena krajem sedamdesetih godina prošlog veka kao deo ambicioznog plana razvoja hemijske industrije SFRJ, Petrohemija je postala tehnološko čvorište koje povezuje preradu nafte sa proizvodnjom plastičnih masa i polimera. Svojim radom ona je sudbinski odredila privredni profil Pančeva, ali i nametnula ozbiljne ekološke izazove koji su obeležili život grada.

U ovom tekstu detaljno istražujemo nastanak HIP Petrohemije, njen tehnološki lanac, stratešku povezanost sa Rafinerijom nafte Pančevo, ekološke modernizacije i njenu ulogu u savremenoj privredi.

Izgradnja i pokretanje kompleksa (1977)

Sa brzim razvojem hemijske industrije širom sveta tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, Jugoslavija je odlučila da izgradi sopstveni integrisani petrohemijski kompleks. Pančevo je izabrano kao idealna lokacija zbog blizine Rafinerije nafte (koja obezbeđuje primarnu sirovinu), blizine Dunava (za vodosnabdevanje i rečni transport) i razvijene železničke mreže.

Izgradnja fabrike započeta je početkom sedamdesetih godina, a zvanično puštanje u rad glavnih postrojenja obavljeno je 1977. godine. Bio je to jedan od najvećih investicionih projekata u SFRJ, realizovan u saradnji sa vodećim svetskim kompanijama iz oblasti hemijske tehnologije (poput američkog Stone & Webster-a).

Tehnološki lanac i ključna postrojenja

Proizvodni proces u HIP Petrohemiji je visoko integrisan i zasniva se na preradi primarnog benzina (nafte) koji stiže cevovodom direktno iz susedne Rafinerije nafte Pančevo.

Ključna postrojenja u kompleksu su:

  1. Etilen: Centralno postrojenje u kojem se vrši pirolitičko razlaganje primarnog benzina radi dobijanja etilena i propilena. Kapacitet ovog postrojenja iznosi preko 200.000 tona etilena godišnje.
  2. Peni (PE-LD): Fabrika za proizvodnju polietilena niske gustine, koji se koristi za izradu folija, kesa i ambalaže.
  3. Hipen (PE-HD): Fabrika za proizvodnju polietilena visoke gustine, namenjenog za proizvodnju cevi za vodu i gas, rezervoara i plastičnih posuda.
  4. Fles (SBR): Fabrika za proizvodnju sintetičkog kaučuka u Elemiru kod Zrenjanina, koja posluje kao deo Petrohemije i snabdeva industriju guma.

Ovaj lanac omogućio je da se domaća industrija plastike i gume u potpunosti osloni na domaće sirovine, smanjujući potrebu za uvozom.

Ekološki izazovi i „Južna zona“ Pančeva

Ubrzani razvoj industrije u Pančevu stvorio je specifičan kompleks poznat pod imenom "Južna industrijska zona", koju čine Petrohemija, Rafinerija i Azotara. Tokom osamdesetih i devedesetih godina, usled zastarele tehnologije i nedostatka filtera, ova zona je bila izvor velikog zagađenja vazduha, vode i zemljišta.

Najkritičniji trenuci zabeleženi su tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Pored Utve, pogođena su i skladišta i pogoni Petrohemije. Tom prilikom došlo je do curenja opasnih materija (hlora, vinil-monomera i žive), što je izazvalo ekološku katastrofu lokalnih razmera i dugoročne posledice po zdravlje stanovništva. Nakon rata izvršeni su obimni sanacioni radovi pod nadzorom programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).

Strateško partnerstvo i modernizacija

U potrazi za stabilnim poslovanjem i investicijama, Vlada Srbije je 2021. godine potpisala ugovor o strateškom partnerstvu kojim je HIP Petrohemija prešla u većinsko vlasništvo kompanije NIS (Naftna industrija Srbije), odnosno ruskog Gazprom Nefta.

Ova integracija je donela neophodne investicije:

  • Izgradnja novog pogona za polipropilen: NIS se obavezao na izgradnju modernog pogona koji će proširiti asortiman proizvoda.
  • Povećanje energetske efikasnosti: Uvedene su mere za smanjenje potrošnje gasa i električne energije u pirolitičkim pećima.
  • Ekološki standardi: Instalirani su novi sistemi za monitoring emisije gasova i prečišćavanje otpadnih voda, čime je zagađenje u Južnoj zoni svedeno u zakonske okvire Evropske unije.

Danas HIP Petrohemija zapošljava preko 1.200 radnika i ostaje jedan od ključnih motora izvoza Srbije, dokazujući da hemijski kompleks u Pančevu, uz odgovarajuće investicije i ekološku svest, može biti uspešan deo moderne evropske privrede.